Ubistvo Dušana Jovanovića

Dušan Jovanović, brutalno je ubijen u centru Beograda samo zato što je Rom. Imao je 14 godina. Srbija je tada ostala šoki rana, a i toliko godina kasnije ova tragična priča ostala je rana zbog koje će Srbija dugo patiti.

Dušanova žrtva je trajno podsećanje da se nikad ne zaboravi, u ime svih ugroženih i marginalzovanih koji biju svoje bitke za ravnopravnost.

Svi smo dužni da se borimo protiv svih vrsta nasilja i da se borimo za tolerantno društvo.

Dušan je te kobne večeri, zatražio od svog oca Aleksandra novac da kupi sok. Otac, tada radnik „Čistoće“, dao mu je novac, a dečak je srećan pohitao ka najbližoj prodavnici, ukojoj su inače kupovali potrepštine za kuću.

Bio je to poslednji put da su se videli.

Otac je, pošto se dečak nije vraćao, izašao da ga potraži. Slika sina na zemlji, oblivenog krvlju, zauvek se urezala u pamćenje Aleksandru Jovanoviću i njegovoj ženi, Dušanovoj majci.

Dečaka su na ulici presrela dvojica mladića i prvo su tražili od njega novac, a zatim su ga oborili na asfalt, tukli i šutirali u glavu.

Jedan od njih dohvatio je i komad oluka, kojim je na pločniku zadao smrtonosne udarce bespomoćnom dečaku.

Nesrećno dete šutirali su po telu i glavi čizmama koje su bile ojačane metalom.

Radili su to besomučno, sve dok nije prestao da daje znake života.

Mali Dušan je sve vreme grčevito držao pare za omiljeni sok.

Dušan je preminuo od posledica preloma vrata.

Dečak je ubijen samo zato što je bio Rom.

Ubice Dušana Jovanovića, dvojica pri padnika neonacističke grupe skinhedsa, koji su tada imali 17 godina, dobili su po deset godina kazne, maloletničkog zatvora. Međutim uslovno su pušteni na slobodu 3,5 godine ranije, u aprilu 2004. godine.

* * * * *

Dušano Jovanović, brutalno si mudarroando Maškaripe e Beogradosko, pale godova kaj si Rrom. Sasle 14 brš. E Srbija atoska ačhili bisva tosko, a vi gadići brš pale godova kaja dukhavni paramič ačhili dukhavno than pale savi e Srbija lungo haćarela.

E Dušanosko mudaripe si sastevrjamako dinipe e gošako tena nisar bistrelpe, thajando alav sa kolengo save si dukhavne thaj marginalizujime thaj maren pesko maripe palo jekhipe.

Savorra musaj te marasme opral sa bilačhimata thaj te ćeras majtolerantno manušikano ćidipe. Dušano godole džungale raćako, roda katar o dad Aleksandro te ćinel soko. O dad, ato ska bućarrno ando

„Užipe“, dijale love, a o čhavooro bahtalo đelotar džike majpašuno dućano, ande savi vi ćinenas so trubul len palo ćher. Sas godova paluno drom kana dikhlinepe.

O dad, kana dikhla kaj o čhavorro či bol delpe, inklisto te rodel les.

E pilta e čhavešći pe phuv, učharrdi e rateja, palo sasto trajo čhin dili ande gođi Aleksandrošći Jovanovićešći thaj lešće rromnjako, Dušanošće dejaće.

E čhavorre pe ulica malade duj rakhle thaj anglune rodine love lestar, a palem godova peradele tele po asfalto thaj dinele e pungrrenca ando šoro. Jekh katar lendar ast arrda vi kotor katar o oluko, saveja po asfalto dija merimašće daba biažutimašće čhavo rrešće.

Bibahtale čhavore denas e pung rrenca po trupo thaj šoro e čizmenca save sas zurjarrde e sastreja.

Ćerenas godova bihaćarimasko, sa džikaj či ačhilo te sikavel kaj si džudo.

O cinorro Dušano sajekh vrjama inćarelas e love palo kamimasko soko.

O Dušano mulo katar godova kaj pharrli lešći korr.

O čhavorro sas mudarrdo samo pale godova kaj sas Rrom.

Kola save mudarrde e Dušano Jovanoviće, duj manuša andar e neonacistikani kupa e skinhedsošće, save atoska sas 17 brš, therr dine po deš brš phanglipe, ternorrengo phan glimos. Maškar e vrjama, uslovno si mukline po tromalipe katar 3,5 brš majranije, ando aprili 2004. brš.