ROMSKA KULTURA VIĐENA KROZ PREDRASUDE

Materijalna i duhovna kultura Roma, iako oni na ovim prostorima žive više od deset vekova, još je nepoznanica, čak i za naučne radnike koji se ovom problematikom bave.

Običan svet, a neretko i oni koji sebe smatraju obrazovanim, o Romima uglavnom znaju samo ono što se o njima moglo saznati putem predrasuda.

Eklatantan  primer takvog odnosa prema Romima, njihovoj kulturi, na ovim prostorima, tačnije svemu onome sto se negativno pripi suje Romima izneto je u tekstu „Romi i psihologija Roma“, velikog srpskog naučnika Vladimira Dvornikovića, za koga se slobodno može reći da je jedan od onih koji su o Romima, ali ne samo o njima, izneli naj iše zabluda i neistina.

Foto: Anna Minkiewicz-Zaremba

Isečak iz knjige “Romi i psihologija Roma“:“Romi, iako u priličnom broju zastupljeni, naročito u Južnoj Srbiji, piše Vladimir Dvorniković, ostali su van jugoslovenskog rasnog amalgama. Samo izuzetno može da se primeti nešto “ciganske primese” kao najcrnje nijanse u skali levantiskog crnila. Taj element diže se katkad i na visoke položaje u više socialjne slojeve. Naročito u politici i trgovini može da se oseti po koja romska kap i po koja jasnija crta “ciganskog” mentaliteta.

Taj elemenat koji je ostavio svoju pradomovinu Indiju još pre nekih hiljadu godina, i danas u krvi i duši nosi tragove kroz milenije upijanog tropskog sunca. Romi imaju svoj zaseban jezik, ali od kakve rase? Hindusi, Dravide ili nešto treće?

Njihova pravilna lica govore za indoevropsku, a ne dravidsku ransu podlogu. Međutim, njihova psiha oštro je i jasno izražena, više nego i sama rasa. Njihova skitalačka nomadska krv, toliko protivna svakom smirenom i siste matskom radu, dovela ih je u njihovoj ciganskoj dijaspori do osobene životne formule, podmukle do srži: živeti od ljudi, ali van ljudskog reda i rada.

Čergaški način života (možda i tropski preostatak življenja u prirodi?) van svakog uređenog ljudskog društva njihov je osnovni model; sva druga zani manja: sviranje, koritarstvo, produkcija sa dresiranim med vedima, kovanje starog gvožđa, čišćenje obuće po varošima itd. samo je spoljna socijalna mimikrija tog vansocijalnog tipa.

Njihova daleka rasa pojačala je i njihovu izolaciju, iako naš narod nije naklonjen rasnoj mržnji.Naše građanstvo i seljaštvo u Srbiji trpi ona njihova tipična neuredna i životinjski prljava naselja koja su se kao ciganske mahale zalepile uz krajeve tolikih naših varoši i sela - pa i samoj prestonici.

Ima u našeg sveta i neumesne bolećivosti prema tim ružnim privescima naših varoši. Ti Cigani neugodan su teret u svakoj sredini, ne samo u higijenskom pogledu, nego i zbog navike prosjačenja, krađe, pa i povremenih svirepih zločina. Velikim delom sve su to ostaci ranijih vremena.

Dokazano je da su za Turcima u stopu dolazili i rojevi Cigana. Izgleda da je tu bilo i neke vrste simbioze, jer su Turci oduvek bili tolerantni prema Ciganima koji su dobrim delom prelazili na Islam.

U tursko vreme Ciganka je bio sinonim za ‚pros tituka‘, a i danas se zapažaju tragovi tih odnosa po našim selima. Izvestan tip seljačkih “donžuana” traži po ciganskim mahalama “galantne pustolovine”.

Cigansko primitivno lukav stvo, njihova neukusna nametljivost kao i uopšte neosetljivost za obzire, ustaljene u svakom razvijenom društvu, deluju na narode među kojima žive, kao primitivna forma parazitizma jednog duševnog nedozrelog i zaostalog, u mnogom pogledu detinjastog, elementa.

Mnogi Romi čine, kao i Negroidi, utisak velike, zanemarene i nevaspitane dece. To se vidi i iz njihovih pesama na ciganskom jeziku koje ne smemo zamenji vati sa pesmama naroda među kojima žive, a na kojima kao profesionalni svirači i pevači – posrednici - unakazitelji zarađuju.

Oni ne znaju da čitaju note ali se svom svojom dušom unose u muziku i deluju na vašu dušu isto tako sigurno kao što sviraju po svojim strunama. Dovoljno je da im samo otpevušite neku melodiju, oni će da počnu i odsviraće je tečno, bez imalo oklevanja.

Ovo bi bilo pojmljivo kada bi jedan čovek svirao sam; ali kako cela grupa može da sudeluje u savršenoj, mada pri mitivnoj harmoniji, kada se tu radi o individualnoj inspiraciji, teško je shvatiti. I mnoga igra ovde, ovlaš nabačena sviraču - ‚Krasuljak‘, ‚Ne oklevaj, Lu‘, na primer – dobija neverovatan patos i melodičnu finoću kada se preobrazi štapićem ovih ciganskih čarobnjaka”.

* * * * *

RROMANI KULTURA DIKHLINI TRUJAL PREDRASUDE

Materijalno thaj ođaći kul tura e Rromenđi, vi paše godova kaj von pe kala thana trajin maj but katar deš vekuja, bipindža rrdo si, vi pale sićimašće buća rrne save nakhaven kava problematika.

Normalno them, a harrne vi kola save pala peste gndin kaj si sikade, pale Rroma šerutne džanen samo kova so pala lende sas šajipe te ašunen trujal e predrasude.

Eklatantno primeri kasave dićhimava pale Rroma, lenđe kulturako, pe kala thana, čače sa kolesko so nega tivno sikavel pe Rroma inkaldo si ando lil „Rroma thaj psihologija e Rromenđi“, bare dasikane sikadimasko Vladimirosko Dvornikvićesko, pale savo šaj te motholpe kaj si jekh katar kola save pala e Rroma, numaj na samo pala lende, inkaldine maj but zablude thaj hohavipe.

Foto: Grad Belišće

Čhindipe andar e lil “ Rroma thaj psihologija e Rromenđi“ “Rroma, vi paše godova kaj si ando baro đindo, ulade ande Južno Srbija, ramol o Vladimir Dvorniković, ačhile avrjal jugoslavijako rasno amalgamo. Samo crra šaj te dićholpe vareso „rromane primesako“ sar majkali nijansa ande skala levantijako kalimatosko. Godova elemento vazdelpe varekana vi pe vuče thana ande vuče socijalne slo juja. Po butipe ande politika thaj bićindipe šaj te haćarrdol nesavi rromano kapo thaj nesavi maj vasno crta „rromane“ mentalite tosko.

Godova elemento savo mukla pesko prapurano ćher Indija majanglal nesave 1000 brš, vi ađes ando rat thaj ođi inđaren traguja trujal milenijumuja asta rrde tropikane khamesko. E Rromen si pešći čhib, numaj katar čefal rasa? Hinsusuja, Draviduja jal vareso trito?

Lenđe čačune muja mothon pale indo evropako, a na dravidsko rasno fundo.Maškar godova, lenđi psiha oštro si thaj vasno sikadi, majbut de korkorro rasa. Lengo dromari masko nomadikano rat, gadići opral sajekh smirome thaj siste matikane bućako, andale ande lenđi rromani dijaspora kaj kor korre trajošće formule, podmu kle džiko kokalo: trajipe katar e manuša, numaj avrjal manuši kano rndo thaj bući.

Čergaško trajo (ambori vi tropikano trajipe ande natura?) avrjal sajekh bijando manušikano themutnipe lengo si fundosko modeli; sa aver buća: bašalipe, koritaripe, pro dukcija e sikade ursenca, maripe purane sastresko, šîlavipe e pođi masko pe foruja tgm. samo si avrjaluni socijalno mimikrija godole avrjalsocijalne tiposko.

Lenđi durani rasa zurjarrda lenđi izolacija, vi paše godova kaj ande amaro them naj čhutini rasno bikamipe. Amare forutne thaj gavutne ande Srbija trpim kole lenđe melale thaj džuvdimašće melale care save sar rromane mahale astarrdile trujal e agora amare foronengo thaj gavengo – thaj korkorre šerutne gorosko.

 Si ande amaro them vi bilačhe nasvale gnduja pe godola biuže prives kuja amare forosko. Godola Rroma si bilačho pharipe ande sajekh than, na samo ando higi jenikano dićhipe, no vi pale godova kaj von manđen, čoren, thaj varekana vi ćeren pharo bilačhipe. Bare kotoreja sa si godolačhimata palune vrjamako.

Dikhlino si kaj pale Turkuja ave nas vi e rromane rojuja. Kazom dikhav khote sas vi nesavi sim bioza, kaj e Turkuja sar delpe gođi, sas tolerantne e Rromenca save bare kotoreja naćhenas po Islamo.

Ande turkonenđi vrjama e Rromnji (Ciganka) sas sinonimo pale „prostitutka“, a vi ađes dićhonpe e traguja godole dići masko ande gava. Nesavo tipo gavutne „donžuanosko“ rodel pe rromane mahale „galantne pus tolovije“.

Rromano primitivno gođave ripe, lengo na šukar ispidipe sar vi buhlo nahaćaripe palo ladžavo, ustalime ande sajekh buhljarrdo them, buhljol po them maškar save trajin, sar promitivno forma e parazitmosko jećhe ođako bib arjarrde thaj ačhado, ande but dićhimava čhavorikane, elemen tosko.

But Rroma, sar vi e Negroiduja, utisko bare, bidikh line thaj bisikade čhavorrengo. Godova dićhol vi andar lenđe đilja pe rromani čhib save či tro mas te arrlis e đeljenca e the mešće maškar save trajin, a pe save sar profesionalne bašalima tarja thaj đilabarrne– maškarutne – čhindimatarja – hasnisaren.

Von či džanen te dićhen ande note numaj pešće ođava denpe ando bašalipe thaj mućhen pe tumende o šukaripe gajda sar kaj đilaben pe pešće strune. Mišto si te samo crra đilaben lenđe nesavi melodija, von teljarena thaj đila benala čače, bi miškope.

Kava avilosas haćarimasko kana jekh manuš đilabelas korkorro; numaj sar sasti grupa šaj te avel čhutini ando čačo šukaripe, mada primi tivno harmonija, kana khot ćerelpe pale individualno inspira cija, phare si te haćarelpe.

Thaj but ćhelipe khate, paše čhudini e bašalimatešće – sar kaj si „Krasuljko“, „Na gndisavo, Lu‘ – therel lačho fundo thaj melodi jako šukaripe kana arrlilpe e krjandžorava kale „rromane drabarimatengo“.Pindžaripe kolesko so si jekhutno thaj averčhandimata maškar e Rroma thaj gadže

Te kamelpe te arrlilpe o dićhipe pe rromano than, ato ska musaj te ćerelpe po pindža ripe sa kolesko so si vi ke rro mano them, numaj vi e averčhandimata katar aver them.

Nakhle šel bršutnimata ketane trajosko e Dasengo thaj Rromengo pe kala thana, či dine but pozitivne rezultatuja po kotor palo pindžaripe e istori jako, kulturako thaj čhibjako e Rromengo numaj vi kasave ele mentonengo nacionalne identi tetosko godole themengo.

Šaj te motholpe kaj e Rroma majdur majbut pindžaren dasi kani kultura no so e Das pindža ren e rromani, kaj e Rroma sas ando musajipe te pindžaren e dasikani kultura thaj te na gajda stalno, lenla sar pešći.

Godoleja e Rroma ćerrdine korkorro pešći asimilacija.

Baro đindo sikade manu šengo gndin thaj trujal godova e Rroma musaj te lenpe sar nakhavimatarja averčhande kul turaće segmentonengo, a maj neve rodimata rromane tradici jako sikaven kaj von vi arakhline nesave kulturaće fragmentuja nesave themengo majfeder thaj majbut no katar lende kasko si godova kulturako barvalipe.

E vrjame si anglal amende, kana si ando pučhipe e rromani thaj dasikani istorija, kultura thaj čhib, musaj te aven sikade e procesova pale akulturacija, savešće den zor sa buća save inđaren pe majlačho thaj perrde pindžarimasko rromane materi jalne thaj ođaće kulturako pe kala thana.

Kava ramosaripe si cikno vazdipe godole procesonengo, pala kašće lundžarimava thaj majfeder pindžarimava gndis.