MEĐUNARODNI DAN LJUDSKIH PRAVA

„Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima” kaže prvi član Opšte povelje o ljudskim pravima. Rođenjem i prvim trenutcima života čovek poseduje ljudska prava. Ona su zagarantovana, neotuđiva i regulisana nizom međunarodnih dokumenata.

„Niko se nije rodio sa mržnjom prema drugom čoveku zbog njegove boje kože, prošlosti ili religije. Ljudi moraju naučiti da mrze i ako mogu da nauče da mrze, mogu da nauče i da vole, jer ljubav dolazi mnogo prirodnije do ljudskih srca nego njegova suprotnost.” Nelson Mandela.

Opšta deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima proglašena je 10. decembra 1948. Zbog čega se ovaj datum od 1950. obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava.

Posle stravičnih varvarizama Drugog svetskog rata, Generalna skupština UN usvojila je Univerzalnu deklaraciju o pra vima čoveka 1948. godine. Iako nije bila pravno obave zujuća, snažno je apelovala na članice da naprave napor u priznavanju ljudskih, građanskih, ekonomskih i socijalnih prava, uz princip da su ova prava deo „osnove slobode, pravde i mira u svetu“.

Deklaracija je bila prvi međuna rodni pravni pokušaj da se ograniči pona šanje država i da se izvrši pritisak na njih da prihvate obaveze prema sopstvenim građanima prema korelativnom modeluprava i obaveza. Mnoge države želele su da idu i dalje od Deklaracije prava i da stvore paktove i sporazume kojima bi izvršili veći pritisak na države da prihvate norme ljudskih prava.

S obzirom na to da je postojala nesaglasnost oko toga da li bi jedinstvena povelja trebalo da sadrži i ekonomska i socijalna prava (koja obično zahtevaju veći napor za države), pripre mljena su dva pakta.

Godine 1966. stupio je na snagu Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, a 1976. Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Zajedno sa Univerzalnom deklaracijom o pravima čoveka ovi dokumenti čine ono što se danas naziva Međunarodna povelja prava.

Deklaracija po prvi put u istoriji čove čanstava proklamuje zajedničke stan darde ljudskih prava koji treba da postignu svi narodi i sve nacije sveta.

Ljudska prava su osnovna prava koja ima  svaka osoba, koja se stiču rođenjem, koja su neotuđiva i nedeljiva, svojstvena svim ljudima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, nacionalno ili etničko poreklo, boju kože, veru, jezik, ili bilo koji drugi status.

Titulari ljudskih prava su građani, a obaveza države je da se prava i slobode utvrđena Ustavom i zakonima ne krše već poštuju.

Ljudska i manjinska prava i slobode temeljna su vrednost na kojoj se, pored vladavine prava i socijalne pravde, načela građanske demokratije i pripadnosti evropskim principima i vrednostim zasniva Republika Srbija.

* * * * *

MAŠKARTHEMUTNO ĐES E MANUŠIKANE ORRTENGO

„Sa manuša si bijande naphangline, jećhe vazdimava thaj orrtenca“ mothol angluno kotor Opšte poveljako katar manušikane orrte. Bijandimava thaj anglune trajošće vrjamava o manuš therel manušikane orrte. Von si garantujime, bičhindi mašće thaj regulišime nekobor maškarthemutne lilenca.

„Khonik či bijandilo nakamimava aver manušesko pale lesko kolori e morćako, palunipe jal religija. E manuša musaj te sićon te mrzan thaj te šaj te sićon te mrzan, šaj te sićon vi te kamen, kaj o kamavipe avel maj naturalno džiko manušesko ilo de lesko averčhandipe.“Nelson Mandela.

Opšto deklaracija Ketane nacijengo pale manušikane orrte čhinadi si 10. decembri 1948. pale soste kava đes katar 1950. Inćarrdol sar Maškarthemutno đes manušikane orrtengo.

Palem džungale varvarizmuja Dujte themešće marimasko, Generalno parla mento KN anda Univerzalno deklaracija katar e manušikane orrte 1948. brš. Vi paše godova kaj najsas orrtale musa jimašći, zurale roda katar e membruja te den sa lendar ando paćape manu šikane, forutne, ekonomikane thaj socijalne orrtengo, rujal o principo kaj si kala orrte kotor katar o „fundo biphanglimasko, čačipe thaj miro ando them“.

E Deklaracija sas angluno maškarthemutno orrtalo zuma vipe te harnjarrdon e raštrengo bućaripe thaj te ćićidon te len musajipe pala lenđe forutne sar korelativno modeli e orrtengo thaj musajimatengo. But raštre kaline te džan vi majdur katar e Deklaracija e orr tengo thaj te ćeren paktuja thaj sporazu muja savenca ćerrdinesas majbaro ćići dipe pe raštre te len norme manušikane orrtengo.

Dićhimava pe godova kaj najsas koncenzuso trujal godova si trubulas ande e jekhutni povelja te avel vi ekonomikane thaj socijalne orrte (save roden majbari bući pale raštra), ćerrdine si duj paktuja.

Ando 1966. brš b i j a n d i l o o M a š k a r t h e m u t n o pakto pale forutne thaj politikane orrte, a 1976. M a š k a r t h e m u t n o pakto pale ekonomi kane, socijalne thaj kulturane orrte.

K e t a n e e Univerzalne deklaracijava pale manuši kane orrte kala lila so kova so ađes akha rrdol Maškarthemutni povelja pale manu šikane orrte.

Manušikane orrte si fundošće orrte save si sajekh manuše, save therenpe bijandimava, save si bičhindimašće, pale sa manuša, bi godolesko ande savi raštra trajil, than, čefal bijandilo, savo sile nacionalno jal etnikano bijandipe, kolori e morćako, paćape, čhib, jal savo aver statuso.

Titularja manušikane orrtengo si forutne, a musajipe e raštrako si te e orrte thaj biphandavipe e Ustavova thaj krisava či haradon no paćan.

Manušikane thaj minoritane orrte thaj biphandavipe si vareso pe soste, pašo thagaripe e orr tengo thaj socijalne čačimasko, čikat forutne demokratijako thaj evropaće principonengo thaj haćarimatengo, fundosarel e Republika Srbija.