DEČIJI BRAKOVI SU DEO KULTURE SIROMAŠTVA

Prema zvaničnim podacima, u svetu se svake godine sklopi oko 12.000.000 brakova u kojima je bar jedan od partnera maloletna osoba (UNICEF, 2019). Dečjim brakom smatra se svaki brak sklopljen pre navršene 18. godine života.

Ovaj fenomen karakterističan je za nerazvijene zemlje i zemlje u tranziciji, a dostupni podaci ukazuju da se najveći broj dečjih brakova sklopi u Južnoj Aziji, pojedinim delovima Afrike i Latinske Amerike. Podaci organizacije Save the children upozora vaju da su zemlje poput Saudijske Arabije, Jemena i Šri Lanke one u kojima su dečji brakovi veoma zastupljeni i u kojima ne postoji minimalna donja granica za stupanje u brak.

UNICEF Srbija/2018/Shubuckl

U znatno manjoj meri dečji brakovi su prepo znati i u centralnoj i istočnoj Evropi i to među najsiromašnijim zajednicama, u koje spada i romska nacionalna manjina. „Brak krade detinjstvo” (UNICEF, 2019). Posledice dečjih brakova su devas tirajuće za pojedinca, ali i društvo u celini.

Devojčice mlađe od 15 godina imaju 5 puta veći rizik od smrti na porođaju, dok je rizik od smrti odojčadi veći za čak 60% u odnosu na decu porodilja starijih od 19 godina. Udajom ili ženidbom, najčešće se prekida obrazovanje, otežava se dostizanje ekonomske i bilo koje druge nezavisnosti.

Psihološki procesi izgradnje identiteta su otežani, a rizik od izloženosti porodičnom nasilju i seksualnom zlostavljanju je višestruko povećan. Prekid obrazovanja i ekonosmka zavisnost održavaju porodicu i društvo u začaranom krugu siromaštva i neobrazovanosti.

Uprkos svim međunarodnim i nacional nim deklaracijama i zakonskim aktima, kao i dugoročnim naporima da se ovaj fenomen suzbije, dečji brakovi i dalje opstaju kao društveni fenomen.

Istraživanja rađena na dalekim kultu rama, kao i kod nas izdvajaju nekoliko dominantnih, kompleksnih faktora koji doprinose ovoj činjenici.

Kao prvi faktor oko koga su istraživači saglasni, ističe se siromaštvo.

Nije jednostavno razumeti na koji način siromaštvo utiče na incidencu skla panja dečjih brakova, naročito ako se posmatra izolovano od faktora sa kojima najčešće stoji udruženo (nizak nivo obra zovanja, nepovoljan socijalni status, nezaposlenost, itd), ali praćenje fenomena u zemljama u kojima se smanjivalo siromaštvo (Koreja, Tajvan i Tajland) ukazalo je na to da se sa smanjenjem siromaštva dosledno smanjuje i incidenca dečjih brakova.

U ekstremno siromašnim porodicama udaja ili ženidba i osamostaljivanje makar i jednog člana porodice znači značajno rasterećenje kućnog budžeta. Sa druge strane, prepo znaju se i slučajevi u kojima dolazi do dečjeg braka iz potrebe da se obezbedi bolji socio – ekonomski status jednog člana porodice, ili cele porodice po mogućstvu.

Ovaj motiv često stoji u osnovi kada dete stupa u brak sa partnerom iz socio-ekonomski imućnije porodice ili sa partnerom iz inostranstva, nakon čega se od dece u nekim slučajevima očekuje finansijska podrška porodici.

Sledeći, važan faktor koji se prepo znaje u literaturi je patrijarhalno društ veno uređenje. Pojedini autori smatraju da je ovaj faktor čak i dominantniji od siromaštva, smatrajući da su dečji brakovi pre posledica načina na koji društvo tretira i posmatra ženu.

* * * * *

ČHAVRRIKANE ABJAVA SI KULTURAKO KOTOR ANDO ČORRPE

Sar si ramome ande čačune lila, sa jek brš ando them ćerenpe trujal 12.000.000 abjava ande save si majcra jek dženo majterno katar dešuohto brša (UNICEF, 2019). Čhavrrikano abjav si sa jek abjav ćerdino majsig katar dešuohtoto brš.

Kava fenomeno sikadolpe majanglal ande čorre phuvja the phuvja ande tranzicija, a e rodimata the lila sikaven kaj majbut čhavrrikane abjava ćerenpe ande Teluni Azija, ande di save Afrikaće agora thaj ande Latinsko Amerika. E lila katar o ćidipe Save the children mothon kaj ande raštre sar si e Saudijsko Arabija, Jemen thaj Šri Lanka si majbut čha vrrikane abjava thaj kaj ande kala phuvja naj ramome kozom si majcre brša te šaj te delpe ando abjav.

Maj crra e čhavrrikane abjava si pindžarde vi ande maškarutni thaj istokošći Evropa, thaj godova majbut ande maj čorre ćid mata kaj si čhutine vi o rromano nacionalno minoriteto. “O abjav čorel o čhavrrikanipe” (UNICEF, 2019). E čhavrrikane abjava anen džungalimata sar pale jek dženo gajda vi pale sasto trujalipe.

Getty Images/AFP/G.Bouys

E čhorra majterne katar 15 brš šaj 5 drrom majsig te meren po bijanipe, a e bijande čhavrrora šaj pale 60 % maj sig te meren no so si godova ke čhavrorra save bijanen e manušnja saven si majbut katar 19 brš. Kana delpe ando abjav, but drrom ačhadolpe o sićope a atoskal šaj phare te therelpe ekonomi kano thaj aver korkoripe.

Kasave manuša majphare šaj te theren gođaverimasko zuralipe, a o šaipe te avel dži ko maripe thaj seksualno džungalipe ande familija, si but maj baro. Kana ačhadolpe o sićope thaj naj bućaripe atoskal sasti familija tho trujalipe si phangle ande rrota katar o čorrpe thaj bisićope.

Se maškarthemutne the nacionalne deklaracije the krisa save si andine, sar vi e majbutbršengo maripe te ačhavelpe kava fenomeno, či andine dži ke godova te ačhavenpe e čhavrrikane abjava sar amalipasko fenomeno.

E rodimata save si ćerdine pe durimašće kulture sar vi amende, losaren nekobor kotora save anen dži ke kava.

E rodimašće manuša po majngluno than čhutine o čorrpe.

Phare si te haćarelpe sar o čorrpe vaz del o đindo čhavrrkane abjavesko, a te dićhelpe bi kole kotorengo savenca si majbut drrom phanglo (cikno sićimasko niveli, socijalno pharipe, bibućaripe thaj aver), no o dićipe pe kava fenomeno ande phuvja ande save ciknjardape o čorrpe (Koreja, Tajvano thaj Tajlando) sikadape kaj kana ciknjarelpe o čorrpe, ciknja renpe vi čhavrrikane abjava.

Ande maj čorre familije kana jek dženo del ando abjav thaj džaltar andaro ćher godova but loćarel e ćeresko lovaripe. Pe dujto rig dićhelpe vi godova kana ando abjav delpe andar godova te šaj vazdelpe o barvalipe, socio-ekonomikano than jećhe dženesko jal saste familijako.

Kava dićhelpe kana o čhavorro del ando abjav e manušeja andar majzurali socio-ekono mikani familija jal andar aver phuv, a pale godova atoskal katar o čhavorro ažućarelpe te e lovenca ažutil pešće familija.

Dujto, importantno kotor savo sika velpe ando ramosaripe si amaro patrija halno amalipasko ćerdipe. Di save ramo sarimašće manuša gindin kaj kava kotor si vi majzuralo katar o čorrpe, thaj phenen kaj e čhavrrikane abjava si maj sig andar godova sar o trujalipe dićhel e manušnja.